Hrvatski mediji: Srpska vojna industrija u usponu
HRT Karolina Vidović Krišto – o medijskim manipulacijama i hrvatsko-srpskim odnosima
➡ ♥♥♥ Link: Hrvatski mediji o srbiji
Dakle gde je pogrešio? PROČITAJTE JOŠ: Kako se dodaje, to de fakto znači i zamrzavanje političkih odnosa, ali ono ne bi značilo prekidanje ekonomskih i trgovinskih odnosa, piše B92.
U istoj su situaciji i s istim problemima i ostali hrvatski mediji koji su na projektnom finansiranju. Vrednosti ugovorenih poslova namenske industrije za 2016.
Info - Класична антисрпска пропаганда, жалосно је што Боле Делија то користи због своје кампање против СРС. Nakon božićne čestitke upućene građanima Hrvatske, povukla se u porodičnu atmosferu, kako je najavila, na relaciji Zagreb - Rijeka, gde se posvetila izradi kolača koje je praktikovala i na Pantovčaku, preneli su hrvatski mediji.
IZBORI U SRBIJI: Šešelj je klaun, koalicija DSS-Dveri opasnija po Hrvatsku Srpsko biračko tijelo u nedjelju ima mogućnost birati između politike podložništva euro-atlantskim integracijama oličene u Vučićevom režimu i liberalnoj oporbi, i s druge strane nacionalističke politike DSS-a i Dveri. Prva će opcija u svakom slučaju još neko vrijeme ostati dominantnom, no ovi bi izbori svejedno posredno mogli utjecati i na manevarski prostor hrvatske diplomacije u jugoistočnoj Europi u sljedećim godinama pa je od izuzetne važnosti shvatiti političke nijanse u našemu susjedstvu. Srbija u nedjelju izlazi na jedanaeste parlamentarne izbore od obnove višestranačja 1990. Aktualnog premijera Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku, nedostižne političke popularnosti, pokušat će ipak na izborima srušiti nekoliko koalicija i političkih stranaka. Osim dvaju koalicija liberalnih, regionalističkih i manjinskih stranaka, one oko Pajtićeve Demokratske stranke DS i one oko Tadićeve Socijaldemokratske stranke SDS , snage će odmjeriti i dvije izborne liste s izraženim srpskim nacionalističkim programom: Srpska radikalna stranka SRS Vojislava Šešelja te koalicija Demokratske stranke Srbije DSS i Srpskog pokreta Dveri. Šešeljevi radikali hrvatskoj su javnosti poznati, a u medijskom prostoru naše domovine imaju i nezasluženo velik prostor uzmemo li u obzir da su zadnjih pola desetljeća životarili s javnom potporom od svega nekoliko postotaka, ostavši dva mandata izvan Narodne skupštine. Kada se Vojislav Šešelj vratio iz Haaga — nakon što u više od desetljeća Tribunal nije uspio srpskom političaru dokazati krivnju za pripisane zločine — stranci je popularnost porasla, ali ne do razine koju su radikali priželjkivali. Šešelj je, naime, počeo gostovati po reality emisijama, javljati se s prostačkim i šovinističkim objavama na društvenim mrežama te sudjelovati na javnim prosvjedima paleći zastave različitih država i međunarodnih ustanova. Naposljetku, možda i najvažnije za srpsku nacionalističku perspektivu, Šešelj se u svojim političkim izjavama implicitno svrstao uz premijera Aleksandra Vučića, radikalskog renegata. Pri tome je važno shvatiti kako je Vučićeva politika, s više ili manje temelja, među srpskim nacionalistima percipirana kao anti-nacionalna, radikalno pro-europska i izdajnička. Vučića se optužuje za odricanje od Kosova putem Bruxelleskog sporazuma i raznih kasnijih diplomatskih ustupaka prištinskim vlastima, za katastrofalnu gospodarsku situaciju, udaljavanje od Rusije i brzo približavanje Europskoj uniji i Njemačkoj, kao i za stvaranje korupcijskog sustava na najvišoj razini. Šešeljevo prikriveno služenje režimu ipak nije novijeg datuma. Još od 1990-ih radikalskog se čelnika iz srpske oporbe optužuje da kanalizira srpski nacionalizam u smjeru u kojem on postaje politički irelevantan, pa da je zato idealni korisni idiot svakog beogradskog režima. Jer, ako je Srpska radikalna stranka jedina oporba vladi a ne zaboravimo da je na gotovo svim izborima do 2008. SRS bila druga najjača stranka u Srbiji , tada u usporedbi s time zaista svaka vlada — bilo Miloševićeva, bilo one liberalnije — postaje poželjan partner međunarodnim čimbenicima. Šešelj je, zato, samo politički klaun čije izjave i postupci više pomažu prokazivanju srpske politike kao šovinističke i ekstremističke u međunarodnom javnom mnijenju nego što ikad zbilja mogu koristiti srpskim nacionalnim interesima. No, osim radikala, srpski će nacionalizam na nedjeljnim izborima biti predstavljen kroz koaliciju Demokratske stranke Srbije DSS Sande Rašković-Ivić i Srpskog pokreta Dveri Boška Obradovića. DSS je nacionalno-konzervativna stranka koju je dva desetljeća vodio Vojislav Koštunica, svojevremeno srbijanski premijer koji je u međuvremenu nakon kontinuiranih izbornih neuspjeha napustio mjesto čelnika stranke, a potom i stranku samu. Takvu upropaštenu, stranku je preuzela Sanda Rašković-Ivić, političarka s dugim stažem u medicini i diplomaciji, kćerka Jovana Raškovića, vođe hrvatskih Srba s početka 1990-ih. Raškovićeva je zamijenila tradicionalno stranačko zagovaranje vojne neutralnosti sa suverenizmom i otvorila stranku za potencijalnu suradnju s bliskim političkim opcijama, inzistirajući usto na oštroj kritici Vučićeva režima. Osim savezništva s Rusima, DSS ima i povijest snažnih veza u dijelu zapadnog političkog establishmenta, a stranka je do 2012. Koalicijski partner Dveri, s druge strane, ima snažnu potporu Srpske pravoslavne crkve, pod čijim je okriljem pokret i stvoren. Patriotski blok, kako nazivaju svoju koaliciju, sa svojim kadrovima, pragmatičnijim nacionalnim programom i retorikom te međunarodnim vezama, predstavlja političku opciju koja bi, ukoliko bi se približila vlasti, mogla biti opasna po hrvatske interese u jugoistočnoj Europi. Srpsko biračko tijelo u nedjelju ima mogućnost birati između politike podložništva euro-atlantskim integracijama oličene u Vučićevom režimu i liberalnoj oporbi, i s druge strane nacionalističke politike DSS-a i Dveri. Prva će opcija u svakom slučaju još neko vrijeme ostati dominantnom, no ovi bi izbori svejedno posredno mogli utjecati i na manevarski prostor hrvatske diplomacije u jugoistočnoj Europi u sljedećim godinama pa je od izuzetne važnosti shvatiti političke nijanse u našemu susjedstvu. Rekao bih prilicno realna i objektivna analiza, verovatno zato sto je upuceno domacoj publici. Zanimljivo je da hrvatski mediji bolje razumeju nasu politicku scenu nego glasaci pa i mediji u srbiji, zato sto su slobodni da iznesu vidjenje onakvo kakvo jeste. Ни њихови медији ништа бољи нису. Знају да се њихово читатељство пали на сваки текст о Србији. Народ им је фашисоидан и покреће их огромна мржња према Србима. Не треба се обазирати на њихове ситне провокације, али увек треба бити спреман на крупне провокације. Kad nas novinar napise komentar o desavanjima u hr, on to cini slobodno, bez pritisaka i cenzure urednika ili straha od vodece ili najjace stranke. Kada pise o desavanjima u srbiji sve je suprotno. Tako isto je i kod njih, zato mislim da ovaj tekst ima tezinu Kad nas novinar napise komentar o desavanjima u hr, on to cini slobodno, bez pritisaka i cenzure urednika ili straha od vodece ili najjace stranke. Kada pise o desavanjima u srbiji sve je suprotno. Tako isto je i kod njih, zato mislim da ovaj tekst ima tezinuТекст је ништа друго но до пристрасне жрвљотине која нема никакву новинарску вредност. Као и било који други текст о Србима у Нхдазији. Њихово искривљено тумачење историје и догађаја ушло је у свакодневницу и уопште се не преиспитује. Тако да, сваки текст из те државе по аутоматизму треба одбацити као валидан. Текст је ништа друго но до пристрасне жрвљотине која нема никакву новинарску вредност. Као и било који други текст о Србима у Нхдазији. Њихово искривљено тумачење историје и догађаја ушло је у свакодневницу и уопште се не преиспитује. Тако да, сваки текст из те државе по аутоматизму треба одбацити као валидан. Класична антисрпска пропаганда, жалосно је што Боле Делија то користи због своје кампање против СРС. Туга на шта је спала ткз. Али, како раде тако ће им и бити. Текст је ништа друго но до пристрасне жрвљотине која нема никакву новинарску вредност. Као и било који други текст о Србима у Нхдазији. Њихово искривљено тумачење историје и догађаја ушло је у свакодневницу и уопште се не преиспитује. Тако да, сваки текст из те државе по аутоматизму треба одбацити као валидан. Da bi odbacio neki tekst moraš navesti šta konkretno nije tačno u njemu. Ovde nema ni agresora ni žrtava ni zločinaca... Ne možeš ga odbaciti bez analize zbog imena novinara. Dakle gde je pogrešio? Класична антисрпска пропаганда, жалосно је што Боле Делија то користи због своје кампање против СРС. Туга на шта је спала ткз. Али, како раде тако ће им и бити. Ни њихови медији ништа бољи нису. Знају да се њихово читатељство пали на сваки текст о Србији. Народ им је фашисоидан и покреће их огромна мржња према Србима. Не треба се обазирати на њихове ситне провокације, али увек треба бити спреман на крупне провокације. Ма како да не... Али, док они постављају хрватске пропагадне текстове, СРС раскринкава издајничку политику садашњег режима: ПОЛИТИЧКА ПРОСТИТУТКА МАЈА ГОЈКОВИЋ ПРИЖЕЉКУЈЕ СЕЦЕСИЈУ ВОЈВОДИНЕ! Темељ хрватског индентитета је мржња према Србима. Мржња према Србима формулисана је у образовном систему те бедне државе. Слажем се једино да Срби свакако имају разлога да мрзе Хрвате, али да их не мрзе довољно. Као што је Драгиша Васић давно рекао - децу треба учити да мрзе Енглезе, тако децу треба учити да мрзе и Хрвате још јаче.